Žena i čovek : pripovetke

62 биБЕ МИЛИЧИЋ

јући, крваво, безобзирно Јосипа, полако и неопазице, поче да силази у његово срце неки чудни осећај нелагодности и да га, постепено, осваја целокупног. На послетку, он осети, да га, због свега тога, обузима неки чудни, досада неосећани стид, нешто што га, одједном, силовито, нагна да потрчи до највишег зида и да се сакрије у једном куту свога винограда.

Ту, згурен, зачепи он, чврсто, тврдим својим прстима уши, не могући подносити све тешке увреде оне блесаве старице и онај грохотни злуради смех сељака из околишних винограда.

Али, ни кад је старица већ била престала са својим увредама и отишла а сељаци се разишли, Добричина није још никако могао да се ослободи оног свог новог осећања. Као да му се, одједном, његово слеђено још од детињства срце откравило отварајући тако све путеве осећањима. Као да, на једанпут, спадоше са његових зеница љуске, које му још од рођења, избише на њих. Као да је неко чудом разбудио његову заспалу свест човека.

Он је, досада, могао да сноси све увреде од свакога, и то лако, без икаквог противљења, али псовања ове блесаве старице лупише га ето по срцу и мозгу, као најкрвавији шамари.

— И та блесава старица, која се ничим не разликује од својих коза, и она зна шта је понос и част мужа, боље од њега!

Ако су му се остали његови сељаци и ругали, он је то морао да схвати и сноси. Њих није ништа у животу унижавало као њега. Али да му та блесава животиња може, као и остали у селу, да све оно добаци, он то, уза све своје страшно осећање највеће унижености, није могао никако да подноси.

Наједном скочи.

Дође му да одмах оде својој кући и да стане пред своју жену страшан, осветан; да јој се покаже јак, велик, муж! -

— Идем к њој. Захтеваћу од ње да ме пош-

пљ + - Мића тоа та

=== Пас == -==== ______--

. = 4