Žena i socijalizam

418

обраћа непосредно радничкој класи, која мора помоћи уметницима да заснују праву уметност. Поред осталог он вели: „Кад нашим будућим слободним љубима прибављање средстава за живот не буде више циљ осивола, него, благодарећи новој радној вери или боље знању, прибављање средстава за живот, «жао награда сопешвеног рада који машој природи одговара, буде нас ослободило сваке бриге, укратко кад индустрија буде не наша господарка већ служавка, наш циљ живота биће џ задовољсшву 'жсивеши, а миш Ћемо се трудили да нашу децу вастипањем учинимо способном т вредном за сшварно уживање овог задовољства. Полазећи од вежбања снаге, од његове таелесне лепоте, васпитање ће због непомућене љубави према детету и радовања натребовању његове лепоте постати чисто уметничко ч сваки ће човек у неком поглебу билаш у стлни у меттник. Разлика у природним наклоностиљма развиће најразноврсније пчравце до наслућеног богаства!“ То је потпуно социјалистичко посматрање и поклапа се са нашим излагањима.

У будућности ће друштвени живот постајати све више јавним. У коме правцу развитак тече, најјасније видимо из потпуно измењеног положаја женина. Домаћи ће се живот ограничити на оно што је најнужније, напротив потребе за друштвом добиће све шире поље. Велике сале за предавања и дискусије и за претресања свију друштвених ствари, о којима ће у будуће друштво суверено одлучивати, сале за ручавање и игру, читаонице, библиотеке, концертни локали, позоришта, музеји, места за игру и борење, паркови и шеталишта, јавна купатила, заводи за наставу и образовање свију врста, лабораторије итд. Све ће бити најлепше удешено, уметност и наука и све врсте забаве имаће прилике да се развију до највишег степена. Исто ће тако заводи за негу болесних, изнемоглих, остарелих одговарати највишим потребама.

Како ће некада изгледати сићушан наш толико хваљени век. Ово улизивање око наклоности и благоволења

Рина не

је ај 2