Žena i socijalizam

449

ника за политичку економију :“ „Најмање би се у једном социјалистичком друштву могла признати слобода брака и слобода рађања деце.“ Они полазе дакле од претпоставке да је тежња за пренасељеношћу заједничка свима друштвеним стањима, али обојица приписују социјализму особину да ће однос становништва и хране моћи довести у равнотежу боље него сваки други друштвени облик. Последње је тачно, прво не.

_Било је, истина, појединих социјалиста који, занесени Малтусовим идејама, страховаху да опасност од пренасељености „стоји близу.“ Али је ових социјалистичких малтусианаца нестало. Дубљи поглед у природу и суштину буржоаског друштва научио их је нечему бољем. А и жалопојке наших аграраца показују нам да ми производимо — посматрајући са гледишта светске пијаце — и сувише хране, тако да ниске цене које отуда потичу чине производњу истих нерентабилном.

Наши малтусианци уображавају а хор буржоаских представника понавља за њима без смисла да ће социјалистичко друштво, у коме постоји слободан избор љубави и живот достојан човека, постати „царство питомих зечева ;“ да ће потонути у неограничено полно уживање и произвођење деце у маси. Може се очекивати супротно. До сада су имали просечно највећи број деце не боље ситуирани слојеви, већ обрнуто најгоре ситуирани. Може се чак, без бојазни од претеривања, рећи: у колико је оскуднији положај једног тролешерског слоја, у шолико је просечно обилатији благослов у деци, изузешажња ма ц на једној пч на другој страни. То потврђује и Вирхов који је средином прошлога века писао: „Као што енглески радник у својој најдубљојпотонулости, у највећој отупелости духа зна на крају крајева још једино за два извора уживања, пушење и полно спајање, тако и становништво горње Шлезије беше концентрисало џре неколико годима све жеље, сву тежњу на ове две ствари. Употреба ракије и подмирење полног нагона беху њима потпуно овладали, и тако се лако даде објаснити што је то становништво исто тако брзо расло у броју као што је у физичкој снази и моралном држању губило.“

Карл Маркс даје у „Капиталу“ сличну изјаву. „У

жена и социјализам, 29