Žena

па

10 ВЕНА

Путници прекоревају ђаконову љубу, што не светкује недеље, а она им одговара као и ђакон Стеван, да то чини из велике невоље.

„Зашт ја раним у мојему двору, „Девет немо, друго девет слепо, То ја раним се мојим господаром, И Бог ће ми грехе опростпти,“

Као што видимо, ђакон (Стеван и његова љуба једне су мисли; ив њих двоје, мако су просторно растављени, говори једна душа. Душевне разлике међу њима нема.

Путници, који су на одговор ђакона Стевана, остали пасивни, напуштају пасивитет према љуби ђаконовој после њеног одговора, иако је њен одговор истоветан са одговором ђакона Стевана. Према љуби ђаконовој постају путници активни, и подвргавају искушавању оно њено верско убеђење, којем је она изражаја дала у своме одговору. Путници то чине овим управо страшним захтевом:

„О Бога ти ђаконова љубо! Дај ти нама твоје мушко чедо, Мушко чедо из колевке златне, „Да закољем твоје мушко чедо, И од чеда крви да уграбим! Да пошкропим твоје беле дворе,

Што је немо, проговориће ти, Што је едепо, све ће прогледати“.

Путници, који су из одговора ђаконове љубе видели,

одаје ова у погледу решења сукоба двеју Божјих ва-

"поведи исте мисли са ђаконом Стеваном, хоће својим

захтевом пре свега да испитају самосталност њеног

_ верског убеђења, а затим да искушају и јачину ње-

"ног верског убеђења. „„Ђубо ђаконова, ми од тебе за·- хтевамо, да нам делом докажеш истинитост и јачину

"твог верског убеђења. Уртвуј оно, што ти је на "овоме свету најмилије: крв твоје крви, оно мушко

чедо у колевции, и слепи ће прогледати, неми проговорити.“ „Али мисли ђаконова, љуба, Она мисли, мисли свакојаке“. Какве ву то мисли морале бити, што их је на онакав страшан захтев путника мислила факонова љуба 2