Žena

ЖЕНА П

Мати у краљевској палати, као и она у расклиманој колеби, одговориће нам сузних очију, да те мисли наслућују, да их разумеју. Хоће ли разумети и одлуку ђаконове љубе 2

„Она мисли, мисли евакојаке, „Док је млада на једно смивелила, Па им даде чедо из колевке“,

Као што видимо, ђаконова љуба одлучила се, и потпуном исцелењу оних девет ' емих и других девет слепих, жртвовала је и рођено чедо своје, као што је пре њином издржавању жртвовала светковање недеље. Да ју је та одлука њена стала силне борбе, то нам казује песма тако речито, а ипак једноставно, речима: „Она мисли, мисли свакојаке“.

И колико ће свака мати разумети мисли ђаконове љубе и њену душевну борбу, толико ће се исто чудити њеној одлуци, јер између хиљаду матера, једва да ће се одважити једна на дело ђаконове љубе, јер је то дело потпуни верски хероизам, јунаштво.

На ватри искушења показало се верско убеђење ђаконове љубе чистим златом, правим алем-каменом, и песма се завршава апотеовом верског јунаштва ђаконове љубе.

„Што је немо, проговорило је, Што је слепо, све је прогледало“.

Путници пак дигоше се, „и одоше с Богом путовати“. А шта ради ђаконова љуба 2

Осврће се Ђаконова љуба,

Ца погледа на златну колевку,

Ал јој чедо седи у колевци,

Па се игра јабуком од злата“. И из колевке мајци проговара:

„Слатка мајко, моја слатка рано,

Оно нису два путника стара,

Већ су оно два Божја анђела“.

Дакле, сам Бог по својим изасланицима анђелима, искушавао је верску свест ђакона Стевана и његове љубе, и по њима вам је Господ потврдио ваљаност и оправданост њиног решења сукоба двеју Божјих ваповеди. Од куда то и такво јунаштво у љубе ђаконове 2