Žena

РО ЕРА 6 па“

Дечје игре И играчке.

Вукица М Алексијевића Нови Сад. — Мир децо, смирите се, — виче мати. — Ђи, ђи, — вичу деца, узјахали штап и ви-

јају се по соби.

— Мир децо, мир!

— Мама, молим те, пусти нас, играмо се коња!

= Мама, лутка, неће да спава; носим је да је успавам, као и ти бату што си носила, кад је био мали, па опет неће да спава.

Свако, ко има деце, често гледа тако дечје играње. Мушкарцу је штап — коњ; девојчици лутка — дете.

Да ли сте посматрали децу када се играју2 Гако се живо забављају, да их је милина гледати. Често вабораве и на јело и на све, а кад их погледате шта их тако занима, видећете гдекоји пут можда само парче дрвета. Аба то децу занима, онп у томе гледају какву живу ствар — већ какву они замисле и тиме се забављају по читав дан.

Пре неки дан изнела сам својој деци дрвеног коња да се играју; а ја сам их посматрала. Млађи, синчић, ухватио га је за уздице па виче: И. Старија, девојчица, прво му је плела гриву, а затим је нашла негде мараму и повезивала га. Дакле, свако се игра према своме карактеру.

Могла бих навести још много таких примера. Из њих видимо много. Играње је деци, што је нама рад. Игре су садржина њихова живота, без играња и играчке деца не би могла бити. Ако и немају играчака, они ће створити сама себи играчке, мало крпе, дрвета, папира и т. д. и то су им играчке.

Игре и играчке нису деци само за разоноду. Имају оне далеко већу задаћу; толико велику, да је тим питањем вредно се позабавити. Страни велики народи имају о томе читаву литературу.

Да би дете телесно напредовало, потребна му је храна: а да би се добро варпила и измена материје била у потребној мери, потребно је кретање. Није доста да је храна добра и уредна, треба п мишићи