Žena

ЗРНРИНРНЦРРРЈО—Р_ВНЈУ

БАНРН У

ВЕНА 89

нице и маленкости. И све су то — женски послови. А ми смо мушки — опет умствујемо ми — за више што створени.

Укалупљени у мисао, да смо ми мушки телом јачи од жене, умом надмоћнији и празом претежнији, путујемо са женом испод руке кров живот. Зато испод руке, да свету на видику докажемо, да са женом својом делимо све сласти и горчине у животу, да смо 6 њом једнаки и да она с нама упоредо корача, макар само корацима, у правом смислу те речи.

Па како у животу има више горчине но сласти, вешто се довијамо ми мушки, да избегнемо тај већи део горчине и тражимо ва себе мекша хлеба. Чувамо снагу, да нам не ороне. А код куће ће и онако домаћица извлачити постеље да се сунчају, преносиће орманове и кад треба — цепаће дрва. Те јој послове уступамо ради — движенија.

Умну надмоћ своју, држимо ми, не смемо крвати оним ситницама у кући, јер нам је ваља штедети ва веће подвиге. 'Гако, да надмудрујемо друге људе у друштву и кавани — при карти и билијару.

Као што се после ведра неба навуку облаци, тако и после сласти долави горчина. Па тако и домаћи живот мора да вна за обоје, јер кад би у њему било само сласти, дојело би се. А да сласт не би обљутавила, треба да се нађе почешће ма кап горчине. За то се већ ми људи постарамо.

Док ми растемо у снази и докле бркове у вис васукујемо, множе се и женини послови.

ад из каване долазимо, жена се радује што долавимо и отвара нам врата, пали свећу, додаје воде, а ва награду надише се каванскога мириса, којега нам се хаљине добро наузеле.

Кад се враћамо из цркве, далеко је пред нас ишетала, осмејкује се, свлачи с нас свечано одело а друго нам додаје, послужује нас ракијом, а ва уздарје добија прекор —- ако ручак није готов.

Кад радимо свакидашнс своје послове, само ако можемо, увлачимо у њих пи жену, да не дангуби. И увек се вредно старамо, да нам је жена у послу.

стављамо, да она у кући све криво исправи и

2