Žena

ЖЕНА 103

гурност. У будимпештанском варошком представништву била је о том интерпелација. Велики капетан саввао је стручну анкету, и решено је, да се уз претњу глобе, забрани носити тако дугачке игле.

У онај мах, кад ми, женскиње, тражимо изборно право, могле би заиста да покажемо и у ношњи напредак. Изгледа чудновато, да многи људи, који иначе у многим стварима тиранишу женскиње, у овим питањима стоје сасвим немоћни. Ову сам ствар споменула у уводу, да покажем, докле смо дошле са наглим облачењем. А главан ми је смер, да мн о питању: Како треба да се облачимо 7.

Ово питање није тако просто | као што изгледа. Јер како се кад један народ облачио, то је стојало у вези са његовом животом и његовим културним раввитком, па разуме се и са моралом. Писци, који су испитивали одело код народа најстаријих времена, тврде, да је у прво време било одело мушких и женских потпуно једнако, и да је женскиње тек доцније удевило како да се разликује од човека и да истакне своје дражи. Арапкиња је, на пример, од кошуље свога мужа створила себи хаљину. На тај начин је ишло код женскиња разних народа све даље; и што је већма расло богатство, тим се већма видело то богатство на женским хаљинама, које су биле претрпане златом и драгим камењем. Кад год је растао равврат у на: роду, онда налазимо провидно одело. У времену стеге и инквизиције видимо, да је и женско тело спутано, те се у оном оделу једва креће. У временима великих политичких преврата, постаје и женско тело“ слободније. Тако после велике француске револуцоје пада мидер, и одело добија форме, у којима се тело могло слободније кретати.

Сваки је народ имао некада своју народну ношњу, коју су носили сви бев разлике. Како се који народ облачио, зависило је од климе у којој је живео, па је вазибило и од оних зропзвода, којих је било у оном крају и које је народ могао да употреби да покрије своје тело и сачува га од вргмена.

Доцније је дошла тежња кићења и кинђурења, тежња да се у оделу покаже сјај и богатство ит. д.