Žena

ПА ВЕНА

вом правцу. Чика Милош П., ваљан и честит човек, али мање енергичан, колебао се, да ли ће тамо или овамо. Много нам је било стало да га придобијемо за натпу ствар. Говорили смо му итговорили, — не помаже. (ве то слуша стрина Софија, па ће одједном: „Милоше, ако ти ниви човек, него жена, а ти припаши кецељу,а ја ћу ићи у борбу за нова начела.“ Ствар је била решена. Што смо ми месецима радили, а неурадили, стрина Софија је свршила са пет речи.

Летос сам их посетио са женом, јер уживам да видим добру Српкињу и као жену и матер и пријатељицу. А стрина Софија је то у сваком погледу. То је утецај жене као супруге.

Хоћете ли да вам изнесем противну слику 2 Има их, на жалост, врло много. Имам, или боље рећи, имао сам доброг пријатеља, једномишљеника, који се занимао ва све наше јавне ствари. Пре некако састанем се в њиме и питам га, што се тако повукао, и жив се не показује2 А он ми одговори:

„Не може се, брате. Ту су жена, па деца. Грошак је, а времена рђава, једва крај с крајем.“

исам му ни речи рекао. А и наштог Знам да добро стоји, да му жена више потроши годишње на шешире, него што би га коштао сав рад око народне ствари. И напослетку знам, да би се ту морао борити против уплива његове жене. А то би био узалудан посао.

Да вам наведем уплив матере на децу.

Мој отац је пореклом Немац. Као дете говорио је само српеки. Узео је моју матер Српкињу. И ја и брат крштени смо у католичкој цркви.

То нисам ни знао, док нисам пошао у гимнавију.

_У основној школи читао сам апостол, причешћивао се у православној цркви, и то је све тако итило, као да се по себи разуме.

Било ми је необично тешко, кад сам у гимназији чуо да ја нисам пореклом Србин. Јер код мене је онда било православље и Србин нераздвојно. Моја мати и д нас у то верује. Бадава јој говорим, да има Срба и католичке вере, она то не верује. Моја мати "не зна ни читати ни ппсати, и ја не могу да знам,