Žena

176 ЖЕНА

пропзвводња, женама, које ву биле способне за то, поверавано је да се брину о ткању и стварању свега што се облачило и чиме се кућа кравила. Но већ онда није било то доста, да се само направи, већ оно што се направи да буде п смишљено и лепо. Тако се нарочито пазило на распоређивање у бојама црта и украва на Ћплимовима; на стварање нових слика ив царства биља, животиња и призора људских у вевовима. И ту је управо захваћен најдубљи корен наше, домаће вештине.

Домаћа вештина ткања п везења ва време вадруга је баш и стајала високо зато, јер је свака задруга само ва своју кућу радила и стварала. Свака велика, кућа је радила, те према томе и утецала целином на развијање пи усавршавање те вештине.

Од како пак по напретку времена раде светске творнице, намеће се пптање: неће ли домаћа вештина ткања п везења и плетења сасвим бити потиснута2 Творница производи у много краћем времену оно, што је рука код куће пре сама стварала.

Него ова опасност у ствари отпада, кад оделимо прозаводњу ва трговину од производње за домаћу употребу.

Истина, данашње светске и наше творнице подмирују наше потребе у највећим захтевима ћилимова, везсв», рубља, вастирача, хаљина и свих платнених и вунених предмета. И стога није више свака кућа упућена да сама СпВдве 140, па "време ва ву ју Али ако мати пли кћи и купују споља ва себе и кућу те предмете, оне и поред тога имају поља ва рукотворе своје. А то је, да кућп остаје и ван творница да ради за себе. Оно што се не може куповати. Оно што потиче из жудње за самосталном стварањем. Према тоуе ће, дакле, женска рука да пзвезе што јој најпре дође: столник, па јастуче разан убрус, многу марамицу, кошуљу, нарукавље, свилени застирач; плешће чипке итд.

Зашто се женскиње бави тим пос ом2 Од порекла се оно бавило њим. Дабогме, у најпрвобитнпјем стању стварања, одеће, Јер је мати најпре осећала потребу, да нечим трајнијим завпја своје дете и штити га од зиме. Остављено у кући женскиње је редом, које је