Žena

ЖЕНА та

било способно и имало воље, то и радило за себе и друге чланове у породици. И такав рад је водило усавршавању. Те од обичнога рада на ткању прелавило се необичнијем. Почело се и вести. Везењеом п почиње виша домаћа вештпна. Јер код везења потребан је у основи, у већој мери, и рад разума и пепољавање укуса. А то је већ због оног цртања.

Ш]то женскпње обично и данас радп код _рубља и вевења у кући, доводи се у везу и са првобитним стањем домаће производње, где је женска играла тако в>лику улогу. Женска наслеђује, дакле, жудњу ва тим радом. И поред данашњих творница, које већ све саме тако савршено раде, та се жудња у женских у кући зове и већ споменутом жудњом са самосталним стварањем.

Кад тако стоји ствар, онда је јасно зашто се у већини наших кућа и данас још везе, тка п плете. А ово ће се радити и даље. Него је сад само пптање, где се та домаћа вештина на поуку показује нашој женској деци.

Има вевиљских радионица и у нас. Од веће важности је пак то, што се везење са уметничне стране, са намером вшшег цртања и разумевања, почело пре„давати и по нашим неким женским школским заводима. И то је што је потребно. Јер према данашњем напретку у свима гранама рада, тражп се и у вевењу и у плетењу и у ткању оно, што се зове: и смишљено и лепо.

Но и ту мора да се држимо свога основа.

Ш]аре и црте на нашим ћилимовима и вевовама, проткане бојаним струковима, израђене су самостално, и зато и носе једно обележје наше српско народно. Наше народне песме причају нам о бојсвпма, љубави, радости, жалости, и све на начпн како је догађај утицао и прошао кров душу народну. И по тој души познајемо јединство тих умотворина народних. Гако пи шаре пи црте на рукотворвнама нашим, на везовпма по ћилимовима, стваране су по примљеним утпсцима са правих и вијугастих крта, које виђам) чаз по бравдама изоране земље, чав по брдима и пољпма, цвећу, дрвећу ит. д. што се налави у нашим крајевпма. Тако