Žena

ВЕНА 181

заслужила, и опсовах тако ружно, како то на жалост само Орбин уме. То јој беше моја последња реч...

Још сам носио бол у срцу, а гимнавијске књиге под мишком кад се — удала. Нисам јој се јављао, али кад је видех на улици, приметио сам где св убиљава да сакрије осмех... На сваки начин осмех, који по мене не можв бити пријатан... А

Од оног доба беше прошло нових четири година; био сам већ у стању да мислим хладно, беше већ време, кад сам требао п сам да се смејем негдашњеој детињарији, па опет сам једном у по ноћи прекинуо пут; било је као да су сви негдањи овећаји поново оживели у мени, и ја хтедох, пошто пото, да је видим. Пред вору се расхладих; дођох к себи, те одох из места где и онако нисам имао посла.

Тек доцније после неколико нових година, могадох рећи: „Здрав сам“. Ко мисли да љубав није болест, тај није љубио. Само што на некога напђе нехотице, а ја сам у својим детињим годинама, у својој глупости сам натрчао на њу. Оваком болесном нараштају као што смо ми, треба само мало фантазије, треба случаја да ужеже ватру, па је грозница готова.

ТУЂЕ МИСЛИ. Све оно, у чему људи обично највише уживају, не доноси

им среће. 55

Говори само онда кад си уверен, да ће твоје речи више користити но кад би ћутао. Код кога вера долази тек на друго место,тај не верује ништа. о Ко је мудар — Ко је вољан од свакога да учи. — Ко је јака — Ко вам себе победи. — Ко је богате — Во је својом судбом задовољан.