Žena

ВЕНА 211 нама све ближе и ближе примамљивом, чаробном непознатом циљу. ;

Лађа, одмичући, преплаши морске птице, те прнуше у вис. Девојчице се занеле РРА ТАИ их како нагло одлетеше, па се из зненадише, кад наједаред лађа вазвони у знак да се приближује обали, где треба да сиђу. Тек тада и оне опазе да је лађа АЕ близу обале. Ту пх дочека стари Јован. Мрков беше упрегнут у кола, са четпри седишта. Дијана, са шиљастим ушима, нањушила је да долаве пријатељи и да их треба дочекати, па је и она из кола извпривала.

Кад је лађа стала ув обалу, Јован поздрави децу, а деца помиловаше Дијану, која пх је пртоои репом њушкала, као да је тиме хтела да их добро упамти. Ватим се сви попну у кола, Дијана скакаше око њих, а кад се Мрков крену, она залаја неколико пута.

Сунце је већ топло сијало и обасјавало сјајним зрацима целу околину. Брезово дрвеће је већ од недељу дана листало, лишће је изгледало дивно, сјајно и чисто зелено, које се јако равликовало од угавитије јелове шуме у позадини. Ко би пажљивије разгледао јеле, приметио би да су гране изгледале као раширени прети, чији се врхови преливаху на крајевима у отворено зелену боју.

„Види, како јеле пмају дивне пупољке“, повиче Јелена раздрагана, а и Марија то исто потврди. Ујна им објасни, да то нису пупољци, пли боље рећи цветни пупољци, већ нови изданци, који ће преко лета постати исто тако угасити као четине на јели.

Једна веверпца протрча друмом држећи впсоко

подигнут свој космати реп. Кад је прешла на другу страну друма и дошла до најближе јеле, спусти реп п успува се хитро на дрво. __ Дијана је јурила пспред кола и није смотрила веверицу, иначе би се вацело на њу устремила. Марија се чудила да веверица станује на јели, а Јелена додаде: „Мора да је млада, кад је тако мала“

Трип кплометра од лађе до Сонберга преци су за тили час. Одједном пестаде шуме п пред Маријом и Јеленом указа се нов пзглед. Пут је водио дуж палињака, где се по свежој, зеленој трави местимице