Žena

блистало црвено и плаво, жуто и бело цвеће. У близини стајаше жуто обојена кућица, Сонберг. Дијана је већ била дојурила до црвене, гвоздене ограде, па ту леже, окренувши њушку према гостима, да их дочека и поздрави као чувар куће. Затим весело залаје да јави ујаку долавак ујнин и малих гостију. Ујак сиђе низ степенице у причек, а Марија и Јелена му полете у загрљај.

Ручак је већ био готов, али ујна прво одведе децу у собу, за њих спремну, да се умију и очисте са себе прашину, пре но што седну ва сто.

Ва ручком разговараху живо о свему што су на путу виделе. Дијана није смела да буде у соби за време јела, а Јелена је морала одмах по ручку да оде у кујну, да је са куварицом Анком нахрани, За то време је ујна прегледала домавлук, да видијели сво 17

Ујак запали своју лулицу и изађе на веранду. Марија весело пролети поред њега и оде у воћњак, који је био пун цвећа. То није било засађено баштенско цвеће, које краси врт, за то је било још сувише рано у овим крајевима. Али су јабуке биле начичкане белим и бледо црвеним цветовима тако, да се једва могле видети мрке гране и гранчице дрвета; на њима беху цветови тако густо поређани у малим бокорима и гронтуљама, да се само по где-где видела гранчица од неколико зелених листића. На погдекојим местима вирили су из траве мали бокори жуте сасе и плавих геранија. Марија је трчала по воћњаку и брала разно цвеће, које је онде дивље расло.

„Ујаче, да откинем и који трешњев цвету Ти су цветови тако лепи“. |

„Можеш“, одговори ујак равнодушно, узабери и који трешњев цвет, али за сваки цвет, који узаберот са трешње имаћеш једну трешњу мање да поједеш на јесен“.

„Како тог“ упита Марија. Она није разумела шта је ујак тиме хтео да каже. „Зашто ће бити мање трешања, ако који цвет узаберем2“

1 У томе крају трешње доцније сазревају него код нас.