Žena

272 КРООРР А

је у нашем народу у Сев. Америци обичном појавом брачно неверство, које не изавива онолико негодовање код преварене стране као ни презир друштва.

ж

Жена није у Сев. Америци у већини случајева мужу оно, што му је овде. Она му није друг, није му половина живота, нпје му радост, срећа ни извор спаге. Начин, како се нашли и састали, разјашњује то. По средини је у највпше случајева рачун. Исељеник не може да нађе у Сев. Америци Српкиње, а пезнање језика другог присиљује га да се жени оном, коју му изаберу његови код куће и њему пошљу. Српкиња пак, немајући за кога да се уда у домовини, (овде мислим горње крајеве), хвали Бога, ако је пошљу коме преко мора да не плете седе. И при таком начину склапања брака, зар може бити чудо што се дешавају неверстза2 А кад се ув то увме у обвир и та чињеница, да је муж по цео дан или целу ноћ изван куће у творници на раду, а жена сама код куће међу многим станарима, онда је још мање чудо! Исељеник гледи у жени једну врло потребну ствар, бев које не може да буде. Треба неко да му кућу држи, кува, пере, служи и т.д.

Сваки исељеник, који се ожени, држи раднике на стану и храни. Узме кућу, и једну собу резервира ва себе п жену, а све друге просторије (осим кујне и трапезарије) напуни креветима, у којима спавају радници, који су код њега на стану и храни. Има их, који имају и преко 20 радника на стану пи храни. Ва све њих се брине домаћица. Она спрема кућу, пере радничко рубље и кува храну за њих све на њој је сва кућа, а муж је на раду. Ва стан, прање и кување плаћа сваки станар 8—4 долара месечно, а храна се плаћа у ревени, и то овако: Све што треба ва јело као хлебац, млеко, месо, поврће п дућанске ствари носе се на књиге. Исто тако и пиво и ракија. На крају месеца пли свака по месеца, (како се где исплаћује радницима зарада), срачунају се све књиге п целокупни износ се подели на равне делове међу све раднике и домаћина, те сваки мора свој део да плати. Домаћица п деца пе плаћају ипшта. Ломаћица