Žena

ВА ТЕ НА 218

се сматра као слушкиња, којој заповеда не само муж него и сваки станар.

ЖЖенскиње наше у Северној Америци је јако одано пићу виске (ракије) и пива. Научило се уз људе. Има срећних домаћица, које се толико испрак тицираше да попију дневно по литру љуте америчке ракије п по десетак боца лаког америчког пива. Кад сам то изнео, онда можете појмпти пи све друго.

=

Кад сам писао из Северне Америке за румски лист „Радикал“ сличице под натписом „Ново Српско Косово“, написао сам — ако се не варам — и ону сличицу, у којој сам изнео, како Јеремија Кривокућин рече, да је Северној Амерпка земља, која многом децом рађа. Пош-о ми је Јеремија рекао то одмах првих дана мога доласка у Северну Америку, то га нисам равумео, јер сам се уверио, да у Северној Америци скоро свака Српкиња редовито сваке године поклања живот једном Српчету. Наши су врло плодни у Северној Америци и врло је редак српски брак без деце. Обична појава је 6—7 деце, аи више у једног брачног пара. С обзиром на живот Дрпкиње у Северној Америци дало би се и о тој деци много писати. Али нека стоји то ва сада. Истпчем само да је и морталитет наше деце доста велик, а има их и врло много рахитичне деце, анеомичне, блесаве — дакле материал, који дају само ревни алкохоличари.

Наше женскиње већином неваспитано и необразовано, обдарено са децом, која се једно другом до увета нижу, не посвећује никакву пажњу деци, која, су остављена. на божју вересију и „како им Бог да“!

Матп Српкиња мпелп да је извршила своју материнску српску дужност, ако је дете у српској цркви крстила. Не води бригу о томе, да јој дете буде васпитано у српском духу. Чак ни оно, што је у њу њена мати улила, опа не уме да улије и усади у своје дете. Дете се однарођује од ране младости. Чим ногом пође, мота се по улици ва другом децом и учи енглески да проговара, а у кући се учи српски псовати, јер и тамо је п мајци и оцу мило ако дете у раној младости уме какву масну да одвали, а п ста-