Žena

ЖЕНА 839

Изгледало је, да су оне ноћу највредније биле, јер им је рад преко ноћ највпше одмицао. И ујак и ујна би по кад-кад долазили, да се радују са децом посматрајући рад малих тица. Ујак рече да се тица, која са својом женком гради гнездо, зове мухоловка.

Ујак је ван куће у селу имао посла око болесника, куд је обично одлазио на својим малим двоколицама. Кад би прелазио краћи пут, повео би собом наизменце час једну, чав другу девојчицу.

Једног дана имао је да пређе два километра, и ред је био на Марију да га прати.

Дан је био леп и топал. После полне упрегне слуга о мркова у жуте двоколице. Ујак се попне у кола, а Марија седе до њега с леве стране. Кренуше се. Ујак је успут причао куда иду и од чега болује болесник, кога ће да посете. Марија је пажљиво посматрала природу и живот у њој. Цвркут и песма тичија разлегала се из шуме са свију страна

дуж вијугастог пута, а највише се чула онда, кад је мрков полако вукао кола уз дужу узбрдицу.

„Како то, да тице тако лепо лети певајуг“ упита Марија. Ујак рече: „Сад у пролеће и у рано лето, кад се цела природа буди новим животом, њих обузима пријатно и чудно расположење, па зато су расположене и тако лепо певају. Њихова песма увесељава и нас људе и ствара нам уживање. Својим цвркутањем објављују једна другој своје весело расположење, чему се и остале тице радују“.

„Како би то дивно било, кад би целе године тако лепо певале“, додаде Марија.

„Заиста би то лепо било“, прихвати ујак, „али ти знаш, да се баш наше најбоље тице — певачице — у јесен селе на југ, а враћају се код нас на север тек кад пролетње сунце оживи шуму и поље. Тада нам се враћају као да иду у сватове, увесељавајући себе и нас“.

„Како то, као да нароу сватове“2 упита Марија.

„Па свадба се прави“, рече ујак, „кад се двоје венчају, а венчају се, да од тада заједно раде, станују, да се заједно брину за своју децу и младунце, да их подигну, да буду добри и ваљани у сваком погледу.