Žena

844 ВРЕНИАРЕЗА

( ) Жена, која чека мужа.

Било је у месецу мају 1866. године. Напољу је било топло, али су народи тадање аустријске царевине зебли. У вртовима су цветале руже, али народи аустријске царевине нису осећали мирис њихов, јер је у држави мирисало на крв.

устрија је још у марту месецу задрла у питање Хоалстина. У Франкфурту је дошло до лома; Прусија је склопила уговор са Италијом, посела, Холстин, а војске су позване под убојне заставе. На почетку јуна месеца Аустрија је објавила Прусији рат.

По варошима и селима простране аустријске царевине освануле су по раскрсницама велике објаве. Те су објаве почињале са крупним словима: Мојим народима!

У једном омањем селу тадање Војне Границе, где живе помешано Срби и Немци, искупиле се око српсвих објава жене, деца п старци. „Људи у пуној снави врло је мало. Од сваке граничарске регименте отитило је по четири батаљона на границу, пети и шести бабаљон су на кордону и у опреми,

По раскрсницама код оних објава понајвише је жена. Ови знају шта је у тим објавама, али старци и жене тада нису знали читати. Прогуривали су напред одраслију децу, „псалтирце“, да они читају.

Слова су крупна, много крупнија но у читанци, али и она деца знају, да оно није обична књига, што им је дошла од цара. Још се сећају, како су их страсно стискали и љубили очеви њихови, када су полазили на границу. А на оним великим црвеним цедуљама, пите, вашто су их одвели, па можда и то, како им је. И је ди чудо, што ситни дечији гласови не читају онако сигурно и мирно као кад чптају из буквара. А деца су читала:

„Мојим пародима! Налаже ми моја владалачка дужност, да целу војску на оружје пововем“... Већ код тих првих речи увдрхташе још јаче срца матера, љуба и сестара... Та то значи, да ће одвести и оне, који су још остали код куће.