Žena

858 НЕНА

Али на жалост, у нашим српским кућама ту се највише греши. Наше жене у својим кућама туђински дух одомаћују и уносе. То се нарочито односи на наше господске куће. У тим ћемо кућама врло често наићи, да већ сама жена, мајка туђим језиком од најраније младости своју децу ословљава — да их васпита у туђинском духу, а то је неприродно, да у њима већ у најмлађем добу, кад још ни српски не знају и нису научили, буди љубав за туђ језик и туђе стране обичаје. Али таке жене, мајке заборављају, да чине велики грех и према себи и према породу своме, а тиме и према народу своме.

Жене које тако раде, не само да греше, него преступ, управо злочин против себе и своје куће чине. У такој кући се негују одроди свога народа, који ће у доцнијем животу одрећи се и свога имена и језика народног. јер их жена, мајка није научила и није им љубав за те светиње народне у срца и душе им не само дубоко усадила, него ни унела, па чак није ни покушала то учинити. А то је једно велико зло по народ, где су таке жене. Јер само онај народ, који има највише у своме духу најбоље образованих. одваспитаних жена, има и највише будућности. Такав народ може се одржати, развијати и напредовати. Само такав народ је кадар за самоодржање своје расе у борби са другим народима успешно се такмачити и победу односити.

Наше господске куће тако рећи од реда у томе грдно греше. Томе су пак криве жене, мајке наше. Оне саме су одваспитаване и однеговане у разним туђинским заводима, клостерима. То клостерско васпитање Српкиња је највеће зло и највећа опасност по наш српски народ. Те клостеркиње већим делом све, што је наше, омаловажавају, а оно што је туђе, па ма и лоше па чак и лудо било, то поштују, то у својим кућама међу својом децом шире и за туђинство се одушевљавају. Тиме нарочито истичу своју васпитаност и образовање. И што се понека већма одваја од својих сестара Српкиња, што се више заноси за туђинством и што наше већма омаловажава, презире и исмева, тиме се осе-