Žena

ЖЕНА 413

Док се све то збивало, посматрао сам дете. Све што се догодило, потресло ју је у највећој мери. Стидела се онога, што је учинила, а ако п није све разумела, осетпла је. У онаквом расположају није никада видела озбиљног чика доктора, па можда ни своју мајку... То ју је потресло, али не у рђавом правцу. Држао сам да је згодан тренутак; пришао сам јој врло овбиљно, строго, п дао јој лек. Она га је увела а да се и најмање опирала.

Увече, код вечере, када није било дете с нама, питала ме је кума: — Причајте нам, како ви 6 вашом Јуцом 2 Морам вам искрено признати, да овде много квари и моја мати, а рекла би и Станкова мати. Оне су много, али много попустљивије и од нас...

— Скоро је свуда тако, драга госпођо кумо. Моја, је мати била строга са својом децом, али је према унуцима слаба. Можда је то стога, што је као мати свршила своју вадаћу. Она према унуцима не осећа ону велику дужност и одговорност, коју је осећала према деци својој. Дужност васпитања деце пада на родитеље, и старе мајке изливају сву своју благост п попустљивост на унуцима. Ја вам истину признајем, да је мој брак био бег икаквих већих потреса и буре, док нам се родила кћи. Онда је дошло до борбе и трења између мене и жене, пунице, па и рођене матере. Ја сам безусловно тражио, да се дете држи у шкрипу, дисциплинира, већ на почетку. Што год је дете тражило и што сам држао да могу и смем да му дозволим, одмах сам дозволио. Рачунао сам са дивљаштвом и детињством детета. Али кад сам једном казао: Не може да буде, онда је тако и остало. Дете се научило на то, и оно се није узрујавало нити добијало фрасове, кад му што нисам учинио по вољи. Признајем, између мене и моје жене долазило је у прво време до препирке, до бурних призора, већ сам се плашио да ће доћи и до разлаза. Али у томе нисам попустио. Са својом пуницом сам се најозбиљније равишао, и једанпут сам јој изјавио, да ако продужи како је почела, ја ћу јој у интересу њене унуке дозволпти да је сваких 14 дана само једаред види и то кров кључаоницу. Било је свачега, госпођо, и било је