Žena

ВЕНА 491

руку на главу. — Не бој се, тата, има ваљда у нашем народу још увек матера и очева, које не васпитавају

њихова деца. "Ран а

(Индијска жена. Црни вео. Госпођа Кири. Енглеска списатељица и суфрагетка: М!зв МтћоПапа.) Јованка Вукелић. ; Загреб.

Гребостреј.

Положај индијске жене разликује се посве од живота и положаја европских жена; а највеће је зло прерана удаја и спаљивање удовица иза мртва мужа.

Дјевојака тамо нема; јер се већ дјевојчице са деветом годином морају удати. Посве је природно, да тиме закржљаве и ријетко када могу да се развију до праве снаге. — У тамошњим творницама сусрећу се сићушна, мала, њежња створења једва дванаест година стара, а већ су мајке неколике дјеце. Кажу, да је рана удаја прастари обичај, уведен пред насиљем Турака.

Бритска је влада — још год. 1829. додуше забранила спаљивање удовица, те се је та забрана одржала унаточ протесту индијских поглавица. Али се тај обичај ипак у потаји проводи тако, да удовица изолују од људи, затворе, и тако кукавно хране (да им се тиме бајаги убију страст), да обично погине од глади, полуди, или одузме себи живот. Ако јој успије побјећи, тад потражи заклон у јавним кућама.

Енглеска влада била је немоћна проти тому, али је коначно и ту нашла излаз. Сами Индијанци, увидили су потребу науке за њихове жене, па основаше школе са једноставном основом — за сада — да им дјеца могу научити читати и писати. Али ето кубуре! Немају женских учитељица, а са њиховима се пресудама не слаже, да употријебе