Žena

444 ЖЕНА

људски род после смрти без икаквог узрока, да се одели на два табора! Да се разиђу једно од другога као да никада нису били заједно. То би истина могло бити, кад би природа правила разлику међу људма. А овако, или ће сви да васкрену са истим правима или ће обећање са неба бити само празна утеха за невољнике.“

И опет велим: Не морамо и не можемо се слагати сви са оним многим и занимљивим мислима које су изнесене у овој књижици, али ће те мисли занимати мисленог човека и давати му нове хране за промишљање.

После ове прве књиге доћиће и друге. А ко је прочитао прву, зажелеће да чита друге. а.

ж “ ж

Краљевић Марко.

Ово дана видео сам слику нашег уметника А. Боцарића. Та слика је по изради тако лепа, а по утиску тако силна, да хоћу да је прикажем.

Слика представља краљевића Марка. Онаквог како песма каже. Чим видите јунака, одмах знате да је то краљевић. Марко и да не може бити други до ли Краљевић Марко. Марко је на своме шарцу, а и шарац је тако насликан и изведен да на први поглед видите, како то може бити само шарац краљевића Марка.

Јуначина Марко у десници држи огромно копље, о бедрима му виси широки мач, а тешка топузина утврђена је на седлу. Слика је у профилу, те се не може видети друга страна, али сваки ко гледа слику, заклео би се, да је на оној другој страни, која се не види, тулумина вина, „да не криви ни тамо ни амо“.

Јуначина Марко је туробан. Леву је руку наслонио о бедра тако значајно, да и кад му не би видели лице, по држању тела, а нарочито по држању леве руке, видели би, да је Марко туробан. А тек туробност у Марковом лицу — класична је. Шарац не уступа у изради Марку. Мало се пропео, подигао главу, грива му се накострешила, отворио је уста и чисто чујете како — вришти. Па тек поглед у тог јуначкога коња. Тај поглед вам казује онај стих народне песме: Марков шарац нешто на зло слути..

Ситуација потпуно тумачи „расположај коња и јунака“.