Žena

ЖЕНА 549

преставила ни ручак. Код мене се пере; веруј не могу! Ал баш да ми што не пребаците. (Седне,)

Мргуд: А мени допустите, да мало одем.

Софија: Али куда%

Јанићка: Близу је 11 сати... Он иде на желевницу. Лакше ће му бити ако чека свога пријатеља, па ма му и не дошао.

Софија (доброћудно): Не дирај ми човека!... Него збиља, треба да нађемо старог свата.

Илија: Ако пристанете на госпођу Симићку!

Мргуд: Шта кажетер Мислите ли ви то овбиљног Кума жена, па зар и стари сват жена 2!

Илија: Молим, молим, нисам ништа казао. Извол'те ви одредити.

Јанићка: А. шта да одређује он, кад је то ваше право 2

Мргуд: Ако је тако, онда извол'те одредити, да, бар и девер буде женско. И тога је чуда већ било. Неће бити први пут. Доћи ће можда време, да ће наше пелорна девојке и за младожењу бирати — жену. И то би било најбоље, бар би тако једаред нестало са света свих „непотребних ствари“. Слевине једне!

Јањићка: Шта кажеш 2

Мргуд: Кажем: слезине. Зар не знаш шта је сле- | вина 2 Имаш је и ти. Само што лечници знају нашто ће човеку око, рука, нога, плућа, срце... Али нашто ће слезина, то нико не зна. Човек сасвим лепо може да живи без слезине. Знаш ли сад, шта значи, кад сам казао: слевине једне 7 –

Јањићка: Ти не внаш, шта ће нам слезина, али она је ту, и веруј, није бадава ту. по ће: напреднији људи, па ће Ри

Мргуд: Може бити, да слезина шапуће оно: Пијупију, цију-цију! — којим нав хватате у вигове итрпате у кавез. Само мене пустите да идем. (Полази).

Јулка: Молим те, тата, остани само толико, да чујеш моју песму. за и).

ПОЈАВА (Х. (Улази Јова, кувар. У белој кецељи. Старији човек и Рај

Јова: Поставио сам мало „габла“. Хајд! (Одмахује руком да иду).