Žena

ЖЕНА 665

Како је Вељко Симеонов постао назарен '

(Приповетка.)

Скоро у сваком селу има девојка, за којом уздише бар половина момака из села. Таква је девојка била Стана. Угледна на очима, досетљива, а са сваким је умела лепо. Само ко је с њом хтео сувише лепо, с тим је окренула ружно. Враг је управо внао, кога је чекала.

Неког јесењег јутра, нашли су Стану у комори, где се завукла у буџак, гледа престрављено око себе и говори о неким гвовдензубама. Изгубила, је памет. Знају људи у селу, да се то по кад-кад догоди и младом женском чељадету. Ко може да испита, шта се десило у чијем мозгу“ Али овде је било још. нешто по среди.

У Станина оца била два велика овчарска псета. Онога јутра, када су нашли Стану са поремећеном памећу, нашли ву и оба пса у авлији мртва. Кандари су пх однели у варош, и тамо су нашли, да су пси угинули од отрова. Ко сад уме да каже, шта се оне ноћп догодило у кући Станина оца2 Она не уме да каже, јер говори којешта. А шта се све говорило по селу, да вам све испишем, изашле би пајмање три дебеле књиге, велике као еван' еље.

Доста то, власт није пронашла ништа. У селу је жалпло спроту Стану п мало п велико. Понајвшше су је жалили момци, а мимо све момке, жалио ју је Вељко Симеонов. Онда се несретник п пропио. До душе, није ни донде био у друштву, где чланови дају потпис и поштену реч, да неће шшти ни кап вина пли друга алкохола. Само је ппо, као што пију људи, алп од оног доба — манпте га. Када код нас за неког кажу: Пропио се! ва тога можете знати, да

пије вино, ракију п пиво, као што пије жедна земља — воду.

Па је Вељку село и праштало. Сви су знали, да се пропио из жалостп ва Станом. Кад дође мати, да га вове из крчме, он је љуби п љуби, глади по коси и каже: — Иди ти, слатка мати, кући, молим те. Ја морам! А кад је у највећем весељу, понекад

2