Žena

666 ВЕНА

тако тужно уздахне илп зајаукне, да цело друштво ванемп, па и гајдаш престане свирати.

Кад је прошло пола године како је оно снашло спроту Стану, Вељко је изјавио своме оцу п матери, да хоће Стану да узме за жену. Каква је да је, он хоће њу, друга му не треба.

Је ли још когод чуо тако штор Вељкови бадава говоре своме сину: — Узмп коју год хоћеш, нек ти је просто, али њу не можеш. Она је спрота бесвесно створење. Неће да чују ни Станини родитељи, јер ко бп још удавао болесно чељаде2 А неће ни Стана, Кад хоће Вељко да јој се доближи,

а уздрхти у телу, побегне у буџак и види све еке гвоздензу бе. –=

Напослетку га је већ звао и поп, и каже му: Дете, дођи к себи! Не може Стану венчати наша света црква. За брак треба воља, а она нема своје воље. Него немој да лудујеш, кад ти није од бога. Имућан си, на очима си; неће те одбити ни једна девојка. Нађи себи друга, па рађај децу, а мани се пића и бекријања.

Напослетку се Вељко оженио. Лако је господи. Господин може да се заноси, да фантавира и филовофира, па да остане нежењен. Он има времена да вија туђе жене, он једе у гостионици, и свуда га радо виђају. Али ратар не може тако, па да је најбогатији. Ратарска кућа не може бев жене. Кад деран дође до свог возраста, неће мати ни да га пере ни да му кува, него још она тражи у снајп одмене. И зар ви мпелите, да би таквог грчког младожењу, ратара, примао неко у кућу да тамо проводи своје вечери и буде домаћи пријатељ2! Јест врага.

Зато се, ето, Веља оженио, иако изгледа, да није имао воље за то. Али како ће мимо свет! Увео је суседову Катицу, која је радо пошла за њега. А мало која не би. Био је кршан момак; радин као мало ко, врло имућан, разборит, а што је волео да се провесели; личи му. Може да испије буренце пива сам, а да се не дигне с места. И онда не зажвали као други, него издржи.

Кад запева, милина га је слушати; а кад заигра