Žena

684 ЖЕНА

КАНО ЈЕ МАЛИ ЈОВА дознао, ДА ЈЕ У НЕЗНАЊУ УДАРНО СВОЈУ МАТЕР

У широкој улици био месар, и имао великог, ружног пса. Кад месар коље вола, он само звижне, подвикне: Држи га, Муса! а пас скочи на вола, ухвати га за уши и обори на земљу.

Деца су тога Муву прозвала: Муса Кесеџија. Муса није дирао децу, али су га и деца обилазила. Муса чак није дирао ни мале керове. Кад Муви дође у сусрет какво псетанце, Муса га само гордо погледа, а кадшто и омирише. А кад псето каквога пса омирише, то је исто толико, као да му каже: Добар дан! иди: Клањам се!

Али кад прође широком улицом какав велики пас, па је Муса пред кућом, маните. Одмах почиње да режи, и ва час се дохвате за гушу. Зашто п крошто се бију, не уме нико казати. Мора да је то тако њихов стари псећи обичај.

Једном се дохватио Муса с неким грдним псетом, баш кад ву деца ишла из школе. Муса је јачи. И хајд' што је мало дрмусао онога другога, него баш навалио душмански на њега, и хоће да га закоље зубима. Деци је то било страшно гледати, а девојчице удариле у вриску.

Тада се из гомиле издвоји мали Јова. Дограби неколико каменица, па пође да отера Мусу. Муса се толико занео, да испочетка п не види малог Јову, али кад га Јова удари и с другом каменицом по глави, напусти свога противника, па навали на Јову. Да на вику дечју није истрчао месар, не знам шта "би било. Али и онако је Муса ујео Јову за бутину, да га је облила крв. Сиромах Јова је од страха и бола скоро онесвеснуо. Кад је дошао к себи, мати његова седи крај постеље и негује га. Још га увек боли тамо, где га је ујело псето, али му то није ништа. Њему највише иде по глави, шта ће му кавзати мати Па како ће га карати отац Али му мати ништа не пребацује. Само га глади по челу и говори му: — Не бој се, чедо моје, проћи ће.

Дотрчао и отац кући, чим је дознао шта се до-

#) Из календара „Жена“ за 1912. годину.