Žena

683 ВО АЗРА

својим сином, ван кад му је што наредила. А кад би сутра ујутру п дође време да Јова пође у школу, приступи матери, да је пољуби у руку. Но она гап опет не п' гледа.

— Слатка мати, зар ми још ниси. опростила пита он. — Молим те, опрости ми!

Мати га пита: — А шта си урадио; чиме си поправио погрешку, кад хоћеш да ти опростим:!

—- До сада нпсам знао оно, што си ми јуче ка-

зала! — одговори Јова. — Да сам знао, зацело не би урадио, а веруј ми, мати, никад више нећу.

— Лепо, Јово. Али то није доста, — каже му мати. — Био си суров п нечовечан према слабој женској. То треба да поправиш.

— Како да поправимг — пита је Јова.

— 'Греба да се извиниш и да је молиш да ти опрости. И то пред свом децом п учитељем.

Јови дође да се почеше по глави, али се трже. Не свиди му се, и долази му некако срамота, да моли женско за опроштење. И то јавно. Али кад мати каже — мора учинити.

— Па како да је молим за опроштење2 _ пита Јова.

— Кад си бпо кадар на неправди ударити, мораш бити кадар и извинити се. Знаћеш већ и сам како треба.

- А шта мислиш, мати, шта ће онда господин

учитељ; — пита Јова — Кад дозна шта је било, видећеш, казниће ме.

— Ако те кавни, — каже му мати — прими казну бег срдње, јер си заслужио. Сад жури! — И довволи

му, да је пољуби у руку.

Још се никада није догодило у школи, што се догодило онога дана. Чим је ушао учитељ у дворану и очиташе молитву, диже се Јова из скамије. Види се на њему, да хоће нешто да каже, а не може.

Учитељ је помислио, да хоће да се жали штогод, па га умирује и прилави му ближе. Напослетку се Јова осмели, убриса суве и каже: — Молим... молим... да ми Љубица опрости, што сам јуче казао, да је у жене дугачка коса а кратка памет, п што сам је вукао за дугачку косу, и што сам је ударио. Није било лепо и нећу више никад.