Žena

ЖЕНА 11

Жена и народно просвећивање. Др. Стеван 3. Иванић. Ивињица.

Донео сељак сина, ђака основне школе. Дете готово у колапсу, у гуши дифтеритичне мембране превукле ресу и јако затекле крајнике; ушла дифтерија у нос; из уста му се осећа непријатан задах трулежи; а све вратне жлезде јако натекле. Дете бледо и ослабило. Пулс се једва осећа.

Да бих бар нешто учинио, убризгам му серум, саветујући родитељима, да га оставе у болници. Али никакви савети не успеше. Куме и моле, да им пустим јединца сина, да умре код куће.

Одмах сутра дан одем у то село.

Отишао сам прво у општинску судницу, да се распитам у којим домовима влада зараза. Дочекало ме неколико равнодушних лица, која ми никаква обавештења нису могла дати. Позовем учитеља. Исто равнодушно лице. Прича: један ђак је боловао пре три недеље, болела га гуша. Умро је. Сад опет не долазе двоје-троје. — Зашто нистз пријавили тог — Учитељ ћути и гледа ме равнодушно, а са његовог угојеног лица читам: Мани се Ћорава посла !

Одем у школу да распитам код ђака, где има болештине. И тако једва пронађем два три дома.

Најпре сам отишао у кућу где је умро онај ђак, што је јуче био код мене.

На дворишту је неколико сељака, суседа, тесало сандук. Ради даће скупиле се стрине и тетке чак из суседних села. Старешина спрема јагње за даћу.

Уђем у кућу. Пространа, непатосана кућа, без таванице са огњиштем на средини и са двоје врата, једна према другима. Соба такође непатосана, врло тескобна, са два мала прозорчића и једном дрвеном постељом, застртом шареницом. На поду разастрто мало сламе, на којој лежи увијен у шареницу мртвац.

И здрава и болесна деца иду по целој кући у прљавим, готово црним кошуљицама, полубоса,

2%