Žena

ЖЕЦА | 785

нашег сељака. Ти су односи као баруштина, која се не креће никуд. Околности, под којима наш сељак живи и ради, не натерују га да тежи већем знању од оног, којим располаже, не чине га незадовољним оним, како живи; они га шта више чине равнодушним спрам свега. Социални односи нашег сељака су у застоју, инертни, често у назатку, те и њега одржавају у тој инерцији. За овај живот врло је карактеристичан овај одговор, који сам добио од домаћина оне куће, коју споменух у почетку. Обратио сам се њему са захтевом, да издвоји здраве од болесних. Разложио му опасности за здраве, а он ће: Причао си ми то јуче, и верујем ти, али шта ћеш кад је овакав случај. Пустио сам, нека иде како иде. — И после осам дана догодило се предвиђено. И остала су се деца у задрузи разболела. — Овајсељак то је цео наш сељачки народ. Овако мисли сав тај народ. Он чује да може боље да буде, да може боље да се ради, лепше да се живи, али под оваким социалним околностима, он нема снаге, да се опре социалној инерцији и он јој се подаје инстиктивно, бесвесно и пушта да иде како иде.

Најинтересантнији рефлекс те социалне инерције на интелектуални живот јесте фатализам нашег сељака, који он погрешно назива богом. Тај се фатализам опажа и код других заосталих народа.

· Поређује се врло често дански народ с нашим. Гола морфологија наводи на то поређење. И дански је народ у маси земљораднички и он је мали као и наш, па је ипак напредан и просвећен. Али се при том заборавља једна крупна ствар. Заборављају, да се дисекују социално-економски односи данског и нашег народа. Или не, ти се односи не заборављају потпуно. Али обично се ствари стављају на главу. Ти повољни социално-економски односи данског народа објашњују се као последица просвете. Данас, када просвећеност у економски јаким народима индуцира материални живот тих народа,

површни посматрачи варају се том индукцијом. Узи-

мају последице за узроке и обратно. Код економски