Žena

ЖЕНА 769

читао описе, морао се згрозити и свакоме је била јасна она

велика опасност, која прети детету, ако га ударамо по глави. „Оје Микег“.

На путу не ваља много јести

„Народно Здравље“ пише: Чисто је невероватно, како многи људи на путу једу и пију далеко више, но што то чине код своје куће. И то се сматра као нешто сасвим природно и као врло повољно по здравље. Обично се проведе код куће доста времена да се спреми „за пут“ све што треба јести, па и пити у виду разних ђаконија, као да се иде кроз неке пусте пределе, у којима се ништа не може добити. Нарочито сето ради кад се путује железницом и ако, тако рећи. на свакој станици има јестива у изобиљу. Поред тога нико и не помишља да човек путујући, нарочито седећи мирно у железничком вагону, не врши никакав посао, па према томе много се мање и троши но у обичном животу. Греба само погледати понеку породицу, од неколико чланова, кад на путу отвори торбу, заструге и све могуће затвараче и умотаче јела, поред неизбежне чутуре са облигатним вином. Једе се често у недоба, већином у оно време у које код куће никоме и не пада на ум да треба што јести. А што је најважније, нико ту не једе зато што је гладан, већ из дуга времена, да би „прекратио вожњу“. Сем тога много се и пије. Где год има на станици пива, вина, бозе итд. такви путници сматрају за дужност да попију по једну чашу, као да ће умрети од жеђи до идуће станице. Кад би се само сравнила количина јела која се употреби једнога дана на путу, са оним што се код куће при напорном раду поједе, човек би био упрепашћен од те огромне разлике. Зато се не треба ни мало чудити ако човек стигне на опредељено место са главобољом и поквареним желудцем.

Правило здравља за путнике гласи: На путу треба колико је год могућно држати се обичајених обеда, а никако на станицама узимати разна јела и пића, од којих се иначе у животу чувамо.

Како да познамо дифтерију 2 Дифтерија почиње обично ватром, главобољом и болом у грлу. Дете, које је било до мало час весело и расположено, сневесели се и тужи се на главобољу.