Žena

-л -а

ЖЕНА

расуде, да љубим руке. Зар ви нисте читали, каже ми, да је новија наука уопште устала против пољупцаг Пољупцем могу да се преносе клице разних зараза, па има већ предлога да се законом забрани пољубац.

ја сам то одбијао и тврдио, да је то претераност. Ако ћемо тако, онда се зна да и у јелу има клица разних болести иу води паи у зраку. Па ако јело и пиће можемо искувавати у кључалој води и тим начином стамањивати опасне клице, не можемо стрпати зрак, који дишемо, у кључалу воду, а у зраку је понајвише заразних клица. И ја сам је уверавао, да ће човек у далекој будућности јести и пити само хемијски чисте препарате, да ће дезинфиковати око себе и зрак, али се пољубац неће

никад моћи стрпати у хемијске реторте, он ће живети онако чист, природан какав је докле ми живимо.

— Па опет, има народа који се не љубе и не познају пољубац. — Доказивала ми је она.

— Читао сам и ја о томе, рекох, али вас уверавам, да су то најнесретнији народи. Напослетку је питах: Цените ли ви Дарвина 2

— На сваки начин, рече ми. Оно што сам од њега и о њему читала, то ме је увек заносило.

— А јесте ли ви читали шта каже Дарвин о пољупцу и како је он постао 2

— Нисам!

— Дарвин је у једној великој студији писао о томе, како су постали наши покрети. Опростите ми, али не могу више да се сетим тачна наслова. Но то и није главно. Доста то, Дарвин је доказивао, откуда то, да ми кад зовемо човека, машемо руком према себи. То је заостали покрет из оног времена, кад смо човека кога смо звали, довлачили руком себи. А кад смо хтели да оде, ми смо га пре од гурнули. Сад је остало само то, да кад кажемо некоме „иди“, ми учинимо руком лак покрет, као да га одгурујемо. А пољубац је, каже Дарвин постао од сисања. Дете које је лежало на мајчиним грудима, и сисало, осетило је у томе највећу сласт,