Žena

НРЕОЕРРА 19

да будем читав човек, хоћу да просим девојку, а мати и кћи подмећу ми јастуке. Да сам био кукавица, ја бих устукнуо. Али сам био храбар.

Почео сам с тим, како ми је доктор изјавио, да сам потпуно оздравио, и да моје ране неће на моје здравље бити ни од најмањег штетног уплива. Рекох, како сам изрично питао доктора: Могу ли се женити, и неће ли отуда бити какве опасности по здравствено стање моје жене и моје будуће породице. Доктор ме је потпуно умирио.

— Како да не2! Та ви сте потпуно здрави, рече стара госпођа.

ја бацих устрану и последњи јастук што су ми га подметле иза леђа и рекох свечано: јесте, ја сам потпуно здрав и намеран да се женим.

— То је веома мудро од вас, — прихвати мати мога анђела. — Врло мудро! А ја сам охрабрен наставио: — Може бити да

ћу вам изгледати прилично неотесан, што хоћу сад на јуриш да покренем једну веома нежну ствар... Али не могу друкчије. Једва сам дочекао овај дан. Видите, госпођо, ја сам веома добро упознао онога анђела, који ме је толико неговао у болници и који ми је могу рећи и живот спасао... Она је нега била надчовечна, не само према мени, него према свима.

Старој се госпођи напунише очи сузама.

— Мени је увек било неразумљиво, откуд се створио обичају нашем народу, да младожења у најодлучнијим приликама свога живота тражи — проводаџију или долази са својим старијима. Али у овом тренутку осећам зашто је то. Ја не умем да нађем погодних речи у овом часу. Па ипак мора да буде, госпођо: Знајте, срећа целога мога живота зависи од тога, да моја лепа болничарка, мој досадањи анђео, моја сестра досадања, постане сапутница целог живота мога.

У тај мах нисам гледао у мога анђела, ·нисам смео, али сам гледао у матер њену. А мати као да

ме није разумела: — Шта кажете, господине 2! — Кажем оно што би сваки проводаџија боље