Žena

149 ЖЕНА

Еуфимија Јовићка.

Рођена је у Сентандреји око 1790. Била је кћи Ђорђа пл. Јанковића, капетана потиског дистрикта и жене му Ане, а удала се за барона Стевана Јовића, генерала града Осека. Отуд и она доби име бароница јовићка. Од по века овамо 'и мало и велико у Ст. Бечеју и околини зна за име баронице јовићке.

Породица Јанковића дошла је 1690. с патријархом Чарнојевићем из Ст. Србије овамо и била је имућна. Бароничин деда купи у Крашовској жупанији село Буњу, а отац јој као племић купи курију у Ст. Бечеју. Буњу добије у мираз, а после смрти брата свог Јована доби и земљу у Ст. Бечеју.

За живота била је необично штедљива и није волела давати. Уживала је у господству.

Мужа је свог преживела и сахранила у Ст. Бечеју, где је становала и имала лепо имање. 187

јутара најбоље земље оранице и дворац у Ст. Бечеју оставила је српској црквеној опћини, да оснује задужбину за образовање сртске деце у војничким, трговачким, занатлијским и ратарским наукама или ма којим другим. Из ове задужбине троши годишње на 12 питомаца 10 хиљада круна. Задужбина њена дакле може сваке године занављати снагу народа српског са дванаест добро образованих и стручно спремних народних чланова и толико исто српских породица.

Била је побожна, па је назидала две црквице, једну на свом салашу, другу у Ст. Бечеју и за сваку црквицу оставила је по 10 јутара земље на издржавање. А 10 јутара оставила је, да се од прихода сваке године даде мираз по једној српској удавачи, која ће се венчати у њеној црквици на салашу.

Поживела је леп век, 83 године и умрла 1861. Сахрањена је поред мужа свог у својој црквици у Ст. Бечеју.

Иако рода господскога и баронскога, својом племенитом последњом вољом обухватила је и об-