Žena

ЖЕНА __. 5

грлила све слојеве нашега народа. Заслужила је вечиту успомену!

ње

Софија Пасковићка.

Родила се у Новом Саду 1. новембра 1809. од родитеља Јована и Јулијане Камбер. Удата је била за Јована Пасковића, народног секретара из бурне 1848. године. Кад је била у гостима код своје кћери Јулке, удате за дра Ливија Радивојевића, септемвира, умре у Бечу 16. јуна 1874.

Софија Пасковићка била је жена великога духа, широких погледа и дарежљиве руке. Није било сиромашка ђака, који би се на њу обратио, а да га није помогла. Особито је радо помагала сиромашње ученике из Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Живо је учествовала у сваком народном покрету, па је зато и добила назив: Омладинска мајка. У њеној кући купили су се сви тадашњи народни прваци, књижевници и виђенији људи. Она је живо помагала српску књигу и новинарство. Кад се народни мученик и првак Др. Светозар Милетић враћао први пут из државног затвора у Вацу, дочекала га је врла Пасковићка на паробродској станици у Новом Саду на челу родољубивих Српкиња и ватреним речима га поздравила. Милетић је узе испод руке, а множина народа клицала је: Живео Милетић! Живела омладинска Мајка!

Ова родољубива душа умрла је са жељом, да у спомен свом јединцу сину Боки Пасковићу, који је млад као медицинар умро, учини задужбину. Њезине кћери: Јулка Радивојевић, Ана пл. Рокнић и Марија Руварац сматрале су материну последњу вољу за светао аманет и из материна имања предале су Матици Српској 12.000 К као задужбину Софије Пасковићке. Ова је задужбина ступила у живот, кад је нарасла на 24.000 К. Две трећине прихода троши се на награђивање књижевника, а једна на стипендије сиромашним ученицима, и то за почетак једна стипендија од 600 К за ма коју струку науке или уметности. Ова задужбина изно-