Žena

210 ЖЕНА

= ја сам био прво мало јаје као и пиле.

Истог дана увече рече ми ћерчица:

— Мама, све што постоји рађа се на исти начин, животиње и људи били су прво мала јаја и лежала су неко време у утроби своје мајке.

Сви ви који не смете да идете по леду не знате да је тај лед у истини диван простирач од траве, на коме непокварену децу са сигурношћу можете да водите и да на њему цвета цвеће, мирисаво цвеће невиности, нежности и поверење које расте само на земљишту истине и искрености.

и

( Жена — народњак. Ре. (Приповетка).

Већ неколико година доноси нам сека Стана свако јутро млека. Скупља је за неколико потура, али се за њу зна, да никад не сипа воде. Кад јој се крава разболи, она каже и то Неће да трује свет.

Кад ју је моја жена хвалила због тога, а она каже: — 'Го сам понела из очеве куће. Мој отац то није дао. Увек је говорио: Дар због оно мало воде да изгубим „чест“ и да ме држе ва варалицу2 И још је увек кавао: — Од деце се нитта не може сакрити, па зар да ја своју децу учим како ће да варају" Како ћу онда своју децу да учим обраву п поштењу! И зар би ме деца могла поштовати, кад би опавила. да не идем правим путем Не дао ми бог.

Слушао сам о њеном оцу, и знао сам га. Није био имућан, алп је могао живети. Иначе је био разборит п виђен. Увек је држао новине и у народним стварима није жалио да продангуби.

Његова кћи се увек поновила са кућом свога оца. Те је била ва њу светиња. Кад каже: —— У мога оца је био такав ред! то је изговорила таквим гласом, као да чита оченаш

Кад донесе млеко, па наиђе на моју жену, увек би тражила да уђе у мало дубљи разговор. Кадгод би увукла у разговори мене. Нарочито онда, кад буду какви крупши догађаји у свету, нарочито у Српству.