Žena

ЛЕВ ЋЕНА

„Дакле једини разлог, што с оцем није, јер му ујак не да. „Крв није вода“. Он би можда радо ишао оцу, али му се не да. И он би волио, да се хвали 6 оцем, као и друга деца. Морао је човек, да ово, невино дете из дна срца пожали, желео сам да сазнам за прилике, у којима је то дете угледало света.

Ујав му се ввао 'Борђе- Марић. Дакле исто превиме, што је знак, да је Илија незаконито дете, јер је носио превиме материно. Мати му је преко воље својих родитеља пошла за момка, који је у селу био на рђавом гласу; одбегла јео за њега, и док се дете није нашло, живела је невенчана с њиме. Одмах на почетку није пшло својим путем, па је и живот међу њима био свакојаки. Венчали ву се тек, кад им се

дете родило, и она се тимо потпуно задовољила, _ јер је рачунала, да је покрила, главу. Он је бекријао, а она није имала ни воље ни љубави, да га учовеча, шта више, мило јој је било и као да јој је свануло пред очима, када је и затвора допао и осуђен био да роби шест месеци Одлучпла се, да в њиме више и не води брак. Пре годину дана дошла је е дететом брату на врат. И брат јој је узео дете; примио га је под своје, јер своје деце није имао; примио га је са чврстом наканом, да га васпита онако, како ваља и како треба, а она да не буде на терет брату, отпадила се у свет и од најновијег времена тражи развод брака

Ето такве су прилике избациле на свет малога Илију, па имајући пред очима овакве прилике, зар да не бацимо један оштар поглед на њих; зар да не жигошемо оно, што нам квари, не само породични, него и друштвени поредак у народу нашем.

Многа девојка гледа срећу брака у љубави вамо, и често је та љубав тако силна, да је гони и на такав корак, који се ни најмање не слаже 6 достојанством Српкиње девојке. Данас је код нас у народу нешто обично, када девојка ускаче за момка, шта више дешава се, да то бива и са знањем старијих, а под изговором, да се не троши на сватове. Жалосна је то појава, да наш народ нема у себи

аса аса ла вс накиј