Žena

229 ЋЕ НА

оца имати још једног оца, и обратно поред живе матере још једну матер. Коме ће припасти оцу или матери Отац га отима себи, а мати себи, а поред свега тога, он ће остати и без оца и без матере. Вући ће га час овамо, час онамо. У ујаку сам увипдео добру вољу, да га задржи код себе п да га на пут изведе, али он му и опет није оно, што су родитељи, него ујак и род само. М сам ми се тужио, како кубури с дететом, час би оцу а час матери, а од тога ништа не може да буде, јер мати једва сама себе издржава, а отац не вредп ни да живи.

Тешко деци, где ву родитељи у завади. Та деца не осећају родитељске љубави, која у деци рађа племените осећаје и чувства. Та су деца упућена, да гледају раздор и свађу својих родитеља, а природно је, да у њима виде најлепши пример слоге пи љубавп. Где тога нема, нема ни благослова у браку, а у благослову брака, гледамо добро васпштану децу.

Илија је био жртва раздора п неслоге родитеља својих. Ко је био крив, отац или мати 2 Били су криви обоје, или је мати била кривља, јер свака жена, у првоме реду, мора да мисли као мати. Жена је позвана, да као мати из љубави према деци стрпљиво сноси погрешке мужа свога, ако је брак светиња и ако га осећа с најозбиљније стране. Иста та обвеза важп и за мужа према жени. И једно и друго дужни су, да раде у том правцу, да се дође до споразума, јер је споразум њихов темељ породице, на којем се гради ваљано потомство.

Илија је био дете остављено тако рећи само себи. Никад се он није умео да потужи. Од друге сам деце слушао, како га другови вадиркују, на које се он сам никада нијепотужио. Као да је уверен био, да он и нема коме да се потужи, и баш зато ми је за срце прирастао Хтео сам да га уверим, да није тако и да сам му ја место родитеља.

Џитам га једанпут:

— Када имаш један стари капут и један новп, колико имаш капута2

— Молим, господине, ја имам само овај на мени... — зужно ми је одговорио.