Žena

226 РО ДЕНА

Жена на дому, у друштву и у јавном животу.“

Делфа Ивана Иванића Београд.

Драге Госпође, поштована Господо,

Почаствована ласкавим позивом управе српске женске читаонице „Посестрима“ дошла сам у вашу средину да се мало поразговоримо.

И ако кћери истога народа и ви и ја, и ако веома близу једни другима по срцу и по простору који нас раставља, ипак је различит живот наш усљед различитих прилика и услова под којима живимо. И баш због те различитости корисно је да се једни с другима виђамо што више, да се што боље упознајемо, да општимо у колико год нам допуштају прилике, да заједнички разговарамо о нашем животу, о нашим потребама и недаћама, о прошлости, садашњости и будућности, о ономе што смо и о ономе што треба да будемо.

Само због тога, само да бих одговорила тој потреби и користи узајамног општења, и пристала сам да дођем у вашу пријатељску средину и да

измењам са вама мисли о стварима које нас се подједнако тичу, те вас стога молим да ништа нарочито и необично и не очекујете од мене. Не. ја сам вам дошла зато што вас волим, дошла сам вам што сте драги срцу моме, дошла сам да видим како ви живите, шта желите, шта требате, чему се надате. Дошла сам најзад да вам саопштим и неке своје мисли о потребама живота.

Изгледа ми, да је најприродније, кад се жене састану да о жени и говоре. Свака жена има своје погледе на живот, на позив женин у животу, у народу, друштву и породици, и код сваке су они друкчији и у идејама сваке има нечега што је добро и што је ново. И због тога доброг и новог, није никад излишно, увек је корисно слушати свачије

мишљење у тако важним животним питањима, јер се од сваког може бар по нешто усвојити.

% Ово је предавање гђа Делфа И. Иванића изговорила у Новом Саду на забави женске читаонице Посестриме, други дан Ускрса 26. марта (8. априла) о. г.

ас. аса наиван о-- << 2 а