Žena

_ ЖЕНА _ 227

Стога, ма како да је тема стара, ја ћу се ипак задржати на њој и изнети своје погледе о дужно-

стима жене у породици, народу и друштву. %

Несумњиво је, да је веома истинита она лепа стара српска пословица: не стоји кућа на земљи, већ на жени. По себи се разуме, да је домена женине владавине у првом реду кућа. Ту је она сама, тако рећи, једини господар. У послове, који се тичу искључиво куће, мало јој се ко меша, и што она зажели, може од своје куће и да створи. Већ од рођења свога жена доноси извесне инстинкте, да све што је око ње уреди, украси и улепша. Отуда и њене домаћичке склоности. Чини ми се, да и жена која је најгора домаћица и која најмање има склоности да води кућу, ипак је води успешније и боље, но што би то могао најумнији човек. Ова урођена склоност жене да управља и води домазлук и кућу, опажа се најбоље још при игри деце. Ко је посматрао живот деце у кући где се и девојчице и мушкарци подижу заједно, где у узрасту једних и других нема велике разлике, те су према томе упућена на заједнички живот, игре и забаве, могао је лако, по самим играма њиховим, запазити у девојчица инстинкат материнства и домаћинства, Т. |. инстинкат за све оно што је у вези са животом у кући. Исто као што је могао видети, да мушкарци теже више животу ван куће, пуном кретања и немира. То је толико истинито, да се већ и при самом избору играчака јасно осећа. Кад човек пита мушко дете шта жели да има од играчака, добиће увек одговор: коња, сабљу, пушку, жељезницу, чамац, коцке за зидање куће и т. д. према склоностима које ће показивати и доцније у животу. А девојчица ће тражити увек лутку, кујну, салон, перионицу, посуђе и т. Д.

једне стране, дакле, тај природни, урођени инстинкат, с друге материнство и потреба да више живи у кући од човека, упућује жену да се више и стара о кући, но човек. Свака жена осећа потребу већ себе ради, па за тим ради своје деце и