Žena

__ЖВЕНА __ 289

Дакле љубав спрам куће и пословања у њој доста је развијена у наше жене. Желети би било, да се она одржи увек и рашири што је могућно више у све наше крајеве, у којима је нема довољно. Исто тако желети би било, да наша жена научи да с више умешности рукује кућом, као и да научи да не сме да заборавља себе и своје здравље ради те своје превелике љубави спрам куће.

Али, ма како да је старање о кући и материјалном животу, важна ствар у животу жене и читаве породице, ипак то није и не сме да буде најважније. Често видимо, да жене у тој својој лепој“

тежњи да дотерају до савршенства, да своју кућу и материјални живот у њој учине угодним и добрим, оду тако далеко, да и нехотице скрену у два сасвим погрешна правца. Или у тој жељи да живот у кући учине што угоднијим и пријатнијим, попну издатке за исту до невероватне, до неиздржљиве висине, тако, да муж, за љубав оних неколико сати провеведених у пријатној унутрашњости куће, мора да се премара и задужује да би подмирио све потребе, те му често преседну тих неколико кратких пријатно проведених сахати, јер после истих долази низ дугих, мучних часова, пуних труда а каткад и

понижења.

Или видимо, да се жена толико одала да улепша материјални живот у кући, да изгуби из вида, заборави сасвим на друге, исто толико важне, дужности, које само њу очекују, које су искључиво њене. Она их заборави и потпуно пренебрегне, те се деси да се и не дотакне најважнијих и највећих својих дужности, зарад онога што је најмање важно,

што није неопходно и што је често чак и сувишно. ја се нећу задржавати на томе да објашњавам

колико је оно прво, криво схваћање жениних дуж-

ности непрактично и нездраво Свакоме је јасно, да

ма колико био живот у кући пријатан и угодан, ако

он прескупо стаје, више но што допуштају дохотци,

он престаје бити и пријатним и угодним. То је једно

тако велико зло, да не потребује никаква нарочита 3