Žena

294 РЕН А

онда успе у чашу црвену течност, спгурно сок од малине, и метну на послужавник.

Сада се тек појави гђа спахпница и седе ва ка тедру: — Славна скупштино!

Чим су се одјекпуле њене прве речи, устаде господин бележник п подвикну: Молим лепо да устанемо! Ред је!

Поустајаше све, а госпођа спахиница захвалила се и отпоче говор о доброчинству, онај пети, што га је пазговорила кад су је звале госпође да ступи у њихово коло. Само је тај говор порастао п имау њему много више страних речи но пре. Час по час вастане и попије неколико гутљаја оне црвене воде. Бележнипк за све то време тапше и виче: живела! а чланице бришу са чела зној: Господе, кад ће се то евршити!

Но бог је премудро удеспо, да свакој људској ствари има краја, па се сврши п ово. Бележник поче сад да пљеска, а чланице за њим. Лакше им је

Сад дође бележник п прочита правила. Задруга је српска и помагаће српску виротињу. Алп задруга

може имати чланове добротворе п Шесрбе, а може имати и саветујуће чланове мушкарце. Госпођа спахиница п господин бележник навијали су једном приликом да задруга буде међународна, али ниједна одборкиња није то хтела, На оно друго су пристале мира рада.

Само сека 'Тина, жена потпредседника српске православне црквене општине, нешто се много искашљава. А кад бележник заврши читање п тумачење правила, она устаде и тражи реч. Председница се прави невешта и вели: Дакле се прима!

Вичу: Прима се!

Али се сека Тина не да лако заћуткати: — Још се не прима! 'Га није нам ваљда стала крава на ногу, да се тако журимо. Ја сам поштено платила форпнту уписнину, плаћаћу поштено п чланарину, па имам права да говорим.

— О молим, молим! рече председница помало збуњена.

Сека Тина ступи мало напред, па поче сасвим