Žena

ЈЕ НГА 385

да се тачно сетим и да вам кажем све по реду! Рекла ми је дакле, разуме се кроз плач, да би јој боље било, да је везала око врата камен и скочила у Дунав, него што је пошла за мене. Држим да је и толико од прилике доста! Но рекла ми је још, како нисам човек, јер сам се женио ради новца, и хтео да ме жена издржава. И рекла ми је још...

Стана (прекине га и пита са искреним саучешћем.) _ДАма, забога, господине, шта сте радили и говорили, да вам је могла тако што рећи

Зунић: Признајем, да има и моје кривице. С оним што сам ја рекао, могао сам мало и почекати; ал напослетку да није било данас, било би сутра, а може бити и прекосутра. Али би једанпут било. јер ја сам, моја госпођа кумо, преварен!

Стана: У чему преварен 2

Зукић: Преварен у миразу.

Стана: Па добро, господине, ви сте јуче, кад сте полазили на венчање, примили од господина Бркића уложну књижицу од четири хиљаде и нешто више круна. То је цео мираз Симкин. Опште је познато, да она више нема; толико ј0о] је остало од родитеља.

Зукић: То је мени врло добро познато. И то сам и примио.

Стана: Па зар вам је господин Бркић још што обећао 2

Зукић: То је баш оно, што је било завезано у врећи, и што ме је, како видим, изгребло. јесте ли слушали, како од јуче по подне господин Бркић стално виче: Ја за њу живим, ја за њу мрем! То се тиче, као што вам је познато, моје данашње супруге. И господин Бркић ми је, не једанпута, него педесет пути говорио: Симка нема много мираза. Њојзи је свега од њеног родитеља остало 4 хиљаде круна; али вам је познато: ја за њу живим, ја за њу мрем! А знао сам, да господин Бркић нема деце; познато ми је било, да му је Симка рођака, и ја сам тврдо веровао, да у оној завезаној врећи, из које је непрестано цикало: ја за њу живим, ја за њу мрем! има бар десетак хиљада круна. И кад ми је