Žena

384 БАБЕ БОА

= Браћу невен покосићу пелен,

Биће стаза која је и била.

Јован:

Удри штапом па право сокаком,

Где ћеш наћи чопор девојака,

И мед њима једна врећа цвећа,

Врећа цвећа ал мириса нема:

Дође Иса. донесе мириса. Милан:

Колко има у недељи дана,

Сви су дани од сребра сковани,

А субота од сувога злата,

Субота ће недељу донети,

А недеља дику са салаша,

Дика мени медених колача.

(СВИ излазе осим Стане.)

Стана (сама) Заиста, не знам шта да се ради! Наши су мужеви толико љути, да хоће кроз прозор да дотуре писмо ма коме, да га носе на полицију, па да нас полиција избави. Какав шкандал! Час се разбесе до крајности, а после се и сами смеју лудом послу. Ко би се забога обраћао полицији! Ипак су ово српски сватови. Ја сам их молила, да се претрпе, и обећала, да ћемо ми жене наћи начина, да се до подне ослободимо ове беде. Ако не узмогнемо, на част им, нек раде шта знају! Но како само да нађем начина2 Морале би се нас дветри договорити, валда ће којој што згодно пасти на памет. Кад би ми жене за све незгоде звале полицију, та би имала много посла.

ПОЈАВА ТРЕЋА.

Зункић (излази из спаваће собе, у руци има завежљај замотан у хартију. Испрва разгледа кроз врата као бојажљиво, па кад види госпођу Стану, радосно пође напред.) О драга госпођа кумо, баш добро што вас нађох!

Стана (гледа га мало подругљиво и пита) Па како, како, господине 2

Зукић: Бога ми, госпођо, зло; не може бити горе. Пред вама стоји најнесретнији човек на свету!

Стана: Охо, па баш тако брзо!

Зукић: Тако је, тако. После првог нашег раз-

говора рекла ми је госпођа супруга . · · чекајте само

ћ