Žena

342 РА КОГА

Стана: Господине куме, признајем, да врло лепо и вешто дудучете, али треба да решимо једно питање.

Мита: Прво да певамо!

Стана: Хвала Богу, имамо каде певати, јер валда нећете погазити реч и пустити нас кући пре но што прође деведесет и шест сати. Дакле, слушајте, молим вас! Говорила сам са младожењом, и морам вам казати, да је господин Зукић врло незадовољан. Мита: Шта, зар већ 2

Стана: Како сте ви свршавали ствар, бог би вас знао! Тек он држи, да је обманут.

Мита: Како обманут2 Ко га је обмануо 2

Стана: Он држи, да сте га обманули ви, и то на врло фини начин. Кажите, молим вас, на коју ви особу мислите, кад говорите: ја за њу живим, ја за њу мрем2

Мита (показује на Јелу. Та валда не мислим на ову моју бабускеру, него мислим на Симку, чедо моје.

Стана: То и јест оно! Тако сте говорили и господину Зукићу, а кад је после дошло до сватова, а ви нисте дали ни потуре оној, за коју живите и умирете. |

Мита: Молим, молим! ја сам казао господину Зукићу, да за Симку живим и мрем; али да ћу јој дати и потуре мираза, то нисам казао.

Стана: Господин Зукић, видите, није баш веровао, да ћете ви за Симку умрети, али је тврдо веровао, да ћете јој дати са своје стране подоста мираза. Он је рачунао на тај мираз, и сад не зна шта ће! Он ће доћи у врло рђаве трговачке прилике, ако му и ви са своје стране не дате бар 10 хиљада круна мираза.

Мита: Шта кажете 10 хиљада! Зар су то десет хиљада зрна кукуруза 2 Да сам ја прекјуче имао десет хиљада круна, зар мислите, да их још јуче не бих стрпао у моју економију2 Кад сам ја још држао 24 сата десет хиљада круна у моме орману! Татари да дођу, госпођо, па не би могли истерати из мене 10 хиљада круна.

Стана: Па добро! Немате, немате; не чини