Žena

ЖЕ НА 848

ништа. Данас и тако нико не ради и не плаћа готовим новцем. Молим изволгте! (Развија све четири менице пред њиме на столу) Изволите потписати!

Мита: Шта је то

Стана: Па забога, видите шта је. Менице! У износу од 9 хиљада круна.

Мита: Од куд вама менице

Стана: Дао ми их је господин Зукић.

Мита: А од куд њему менице

Стана: Какав би он био трговац, забога, да нема у џепу увек неколико неиспуњених меница!

Мита: јесте ли чули, госпођо, ово што ви им господин Зукић хоћете са мном да учините, то је страшно, то је управо криминал. Та ви хоћете да изнудите од мене новаца! ја менице не потписујем; има већ двадесет година како нисам потписао менице, и заклео сам се, да нећу ниједну потписати. А знате ли, госпођо, шта је то заклетва, и то свечана заклетва поштена човека 2

Стана: Онда је, бога ми, зло. Господин Зукић има сутра плаћања. Ако до сутра не исплати извесне своте, њему ће прекосутра затворити дућан. Ви морате признати, да сте вашом декламацијом: ја за њу живим, ја за њу мрем, ипак улили наде томе човеку, да ћете га помоћи. А место тога, ви сте га лепо затворили, хоћете да га држите деведесет и шест сати, и спречавате му да тражи помоћи и потписе на другој страни, код његових досадањих пријатеља. Кад прође деведесет и шест сати, његов ће дућан бити затворен, он банкрот, и тада неће имати куд да иде: остаће овде.

Мита: Шта кажете2 Па што он није мени казао, кад има да посвршава тако важне ствари! Зар сам га ја задржавао 2

Стана: Но јесте чули, господине, то је страшно! А ко је поставио онога обесника на капију, с двоцевком, да никога не пушта из ваше куће, па ни госте г Мита: Е, јесте ли чули, госпођо, како ви изврћете невину ствар, то је страшно! Та на овакав начин, опрости ми Боже грехе, могли би човека на