Žena

ВЗ ЕН А 811

(О значају школа за сељачке домаћице ми смо већ неколико пута у разним приликама писали. Не само ми, који стојимо у култури на доста ниском степену, него и остали много већи и напреднији народи, све више и више увиђају, да је домаће образовање сељачких женскиња једна од највећих дужности, ако се хоће да подигне здравствено и културно земљораднички народ.

Здравствене прилике на селу неповољне су. Ма да сељак има преко целог лета довољно чиста ваздуха и кретања, ипак има толико неповољних прилика у селу, да се у њему исто тако а врло често и много више болује, но у градовима.

Узрок је томе у многоме и сама кућа сељачка. Она је врло често за становање нездрава. Још је горе са намештајем и унутарњим уређењем у самој кући. Ту често влада нечистоћа и прљавштина, Ту често домаћица својом неумешношћу и незнањем толико забатали кућу, да многи с разлогом мисле, да су се многи људи одали пићу алкохолном и бекријању по механама само за то, што их њихова прљава и неуређена кућа не привлачи, но од куће одбија.

Исто тако као што многе домаћице не знају у кући чистоћу одржавати, не знају ни обична јела зготовити, ни хлеб добар месити, ни домазлук подизати. Зато је у сељачкој кући и храна рђава и недовољна и због тога народ има слабу отпорну снагу и чешће поболева.

Наше сељанке немају ни најосновнијих појма о неговању деце, о ширењу и сузбијању заразних болести.

Да би се подигла чистоћа у кући, да би се поправило и храна сељачка, да би се унели најосновнији појмови о здрављу и болести, мора се радити на томе, да се наше сељачко женскиње што боље образује. Због тога смо и ми почели подизати, огледа ради, школе за сељачке домаћице, где смо поред вредне и добре домаћице, замолили учитеља и свештеника, лекара и економа, да у тој школи раде, те да упознају наше сељанке са најпотребнијим домаћинским пословима као и најпотребнијим знањем из неговања деце, чувања здравља, као и по нешто историје и вере.

Главни одбор „Друштва за чување народног здравља“ отворио је под јесен 1911. год. четири школе за сељачке домаћице, и то у овим местима: у Гњилану крај Пирота, у Осипаоници окр. смедеревском, у Ресници окр. београдском и у Чумићу окр. крагујевачком.