Žena

ЋЕ НА 338

Сваки зна, да у сватове може кад хоће, а из сватова кад га пусте! То је први сватовски параграф. А други је сватовски параграф, да је кум у сватовима господар. Њему се морају сви покоравати, јер и сватови имају свога закона и реда. А зна се, хвала Богу, у целоме свету, ко је кум! Наши стари, кад су ишли поред кумове куће, скидали су шешир и кад никог није било на прозору. Мени је један мо! стари кум казао: Куме, слатки мој куме, тим не знаш како те поштивам! Кад пролазим поред твоје куће, а кера лаје, и онда ми је тако као да ти диваниш! Кум може да изнесе из собе фуруну. да запали кућу, да задржи сватове до страшнога суда! Кум је кум, и кум није дугме! То је послеДЊИ пабараћ сватовски.

Круна: Кум је, драги мој господине и пр да води бригу о свима сватовима, да ником не буде ништа ни најмање криво, а не да их затвори и поставља на капију свога кумовског момка, да прети сватовима пушком у руци. Кум је да буде отац и мајка онима, које је венчао, и онима, које ће да крсти.

Мита: Драга моја госпођо, све то може бити, али за те РА ја не знам, нисам учио богословију Децо, хајд: ду-ду- ду!

Коње (показује на врата спаваће собе): Забога, лакше, нека бар младенци могу да спавају.

Мита: Па добро, де! И онако је време да се мало поткрепимо. (Полази С фењером напред, гимназисте за њим, а остали такође. Отвара врата трапезарије. Из трапезарије чује се куцање чаша и „многаја љета је Кад „многаја љета!“ престане, и заори се „жи-вео“, даје такт Јовану и Милану: Ха, сад, децо, ду-ду-ду! Дири-дири-дири-дири! Хоп-хоп-хоп!

Милан и Јован дудучу и певају:)

Јован:

Кад сам била од седам година,

Молила сам Бога за свакога,

А сад молим Бога за једнога,

За једнога црномањастога. Милан:

Старе стазе невеном зарасле, Све невеном и горким пеленом,