Žena

ВЕНА 468

ти су се односили већим делом: на каснији њен рад, г. др. Јован Скерлић није разјаснио: зашто је убрајају међу лошије песнике 2

А тиме није разјашњен њен карактер, није расчишћен појам о њеном васпитању. И ако је Вук Караџић био присни пријатељ деда Аве, и ако је Мина Вукова тако рећи друговала са тетка Велилом, ипак не може то пријатељство, то друговање да потисне стари правац нашег песништва.

У њеним песмама има нечег вишег, има идејала, има слободних мисли, но то све не може да буде онако манифестирано како би требало, прво зато што јој је била предспрема погрешна. Свршивши код оца свог у Врднику буквар, часловац и псалтир, отишла је у Бановце, дакле из чисто црквено словенског језика прелази одмах у немачки језик, а да би се још боље извежбала у немачком језику, шаљу је родитељи у Петроварадин, а признати се мора, да је Петровавадин у то доба био легло Немштине. Овакав почетак наставе по себи се разуме да је јако упливисао на њу, њој су биле боље познате оде из шишатовачке харфе и песме архимандрита Грујића. Не зна много народних песама, она је боље познавала тадањи школски језик од свог матерњег језика. Под таким приликама васпитана је у школи, а код таке методе не може бити говора о слободи мисли и осећаја, и сад тек кад се враћа кући, затиче строгу и озбиљну матер, те је одмах морала да прионе кућевном послу; ни отац, а још мање мати нису јој дозвољавали, да се развија у слободном тадањем духу времена, њима је тада зазорно било, да им кћи пева песме; зато се она тужи, како мора у кући да ради, несносно јој је друштво у Врднику, њен дух тражи шире поље, али строги отац и ако је био лични пријатељ Вуков као свештеник, однегован у средњевековном правцу, не може да се измири са идејом новог правописа и нових мисли слободе, па кад већ својој кћери не може да обустави бујност, тежи да је врати облику шишатовачке харфе и песницима старог доба; њен правац у песмама одређује архимандрит Грујић. То