Žena

ЖЕНА 418

ћала. Кад је то дело пошло за руком, онда су се пријатељи, донде крвни непријатељи, грлили и љубили. После су жене целога села Милеву, где год су се нашле, љубиле и пред светом узносиле.

Њена паметна глава и добро срце рашчуло се по свој околини. А кад дође ред, да се и Милева уда, нису смеле ђувегије на њу лако да ударе, јер се 60јале кошара. Но зато је смео Жарко, син Панте Попјованова из суседног села П. Он ју је познавао из детињства. И он је био на наукама у вароши. Жарко је иначе био разуман младић, вредан и поносан, а кућа им је била једна од најбољих у селу. И ствар је ишла сама од себе. Обадва села славила су у срцу дан њихова венчања. Све се село обукло у свечано руво: једно, да испрати своју Дику, а друго, да прими ретку снају. И Жарко и Милева сасвим су пристали једно за друго. И то је појачало ову славу.

Дани су пролазили, а Милева је тек сад показивала, шта вреди. Умна и телесна снага упоредо јој је јачала, а поље за рад све јој више отварало.

Прво је одуживала дуг породици. Кроз годину дана родила је здраво женско чедо, којем су се сви познати и непознати обрадовали. Ту је престала и она сеоска предрасуда, да се укућани, родови и други познаници радују само мушком детету. А имали су се овде и зашто радовати, јер судећи по матери, то ће женско дете бити друга дика њихова села.

Сваки рад, којега се прихватила, ишао јој је од руке, а нема тога рада, којега се она бојала. Кад је она на раду, сви други лакше раде, толико она својим радом радницима улива снаге. У врту, у пољу, у дворишту, у млечари, у кухињи, на разбоју, ђерђеву и шву — посао јој све лети. Радо је сваком показала, упутила га и поучила у свему, што ко не зна. Била је она жива књига и жива школа за своју околину.

Деца су стизала, једно за другим, али се она није бојала рађања. Што је више рађала, све је једрија и здравија била. Свет је говорио: Ту помаже

у.