Žena

412 ЋЕ НА

истој линији. Било је доста, да једни друге само мрко погледају, па да се створи прави сукоб и покољ. Сви жетеоци с једне и друге стране поврве на бојиште и отвори се прави бој — косама. Крај је био, да су неки од њих с једне и с друге стране отишли у Поповачу, а други у бутурницу. А да је било због чега, него ни због чега... Све је село дуго само о том крвавом догађају говорило, а паметни људи у селу смишљали су, како да стану једном на пут овој страховитој крвној освети. Но како свако зло нађе свој устук, тако и ово.

Случај је хтео, да се Милан, рођени брат Милевин, загледа у Милицу Попову, добру, угледну и лепу девојку. И он повери тајну срца свог сестри својој и рече: Њу или ниједну! Милева је схватила значај ове одлуке и провидела замашај тешкоћа и последица и решила се, да ову ствар помогне, чим се за то даде прилика...

Рашчуло се већ по селу, да Милан Радојчин радо гледа Милицу Попову, а ни Милица Милана да не мрзи. То се опазило и на игралишту међу момцима и девојкама. једанпут се због тога брат

-Миличин Воја споречкао с Миланом и већ подиже

руку на Милана да га убије, а пред њега стаде Милева и задржа га:

— Ево ти мене, удри, ако те није срамота, а њега не ћеш. Он треба да живи, већ због твоје рођене сестре. Они су створени једно за друго, па ако ће то бити да се узму, ту нити ћеш ти одмоћи, ни ја помоћи... На ове паметне речи рука Војина клону и сва се успламтела омладина сталожи и разиђе с вером, да Милан треба да узме Милицу, и с надом, да ће Милица поћи за Милана.

Кад је реч о том дошла до старијих у кући, опет су лица и с једне и с друге стране успламтела, али је сад већ њихова љубав имала помагача, и с једне и с друге стране. Умешали се ту сад сви мислени људи и жене, да путем Миланове и Миличине љубави измире две велике, до крви завађене породице. И успели су, јер је Милева сваку прилику пажљиво предусретала и с планом на добро обра-

ни ома.